Leptiri na kiši

Mislim da bi bio red i da kažem nešto o sebi... 

Ma koliko se trudila da izigravam neku enigmu, ne mogu...U mom svetu, logičan sled događaja pri upoznavanju sa nekim/nečim novim je i predstavljanje sebe... Uvek sam bila spremna da pružim onoliko koliko očekujem da ću dobiti...

Ostaću Detelina... Eto toliko ću sebi dati prava na misterioznost . Trenutno sam student jedne vrlo lepe, ali meni trenutno dosadne nauke (i iskreno se nadam da će ta dosada ubrzo nestati). I ta etiketa "student" je po meni jedina koja trenutno ima neko realno značenje. Nekada, ne tako davno, sam bila vrlo svesna sebe i svojih vrednosti i "svog mesta u koordinatnom sistemu konfuzije". A u poslednje vreme se sve češće osećam izgubljenom i ne znam koja je moja uloga u ovom filmu...

Nekad mi se čini da sam kao Don Kihot koji se bori protiv vetrenjača, jer mi neke stvari zaista deluju nemoguće...

Ali hvala nebesima, imam par mojih srećnih detelina i zvezdica koje me ponesu kada vide da mi je teško da koračam sama...I sve se ponovo vrati u normalu....

Jedno sam upravo ukapirala! Prvi koji mi kaže da je pubertet težak i nepodnošljiv - tresnuću mu šamar!!! Mnogo je gore kad preguraš taj pubertet a onda se nađeš u situaciji da znaš šta nisi, ali ne možeš tačno da preciziraš šta jesi..........Što je najgore od svega volela bih da to stanje potraje...

I opet...moj kreativni entuzijazam popušta....

Staću ovde....I neću da čitam šta sam napisala....

Ako se neka greška potkrade - oprostićete mi nadam se...

Oprostiću i sama sebi, jer znam da sam ovo iznela, slikarski rečeno "iz tube", ili narodski - od srca....

Pzdravče! 

Za početak: Dobrodošlica i vama koji čitate, i meni, pošto sam nova ovde.

Odabrala sam temu "život" upravo zato jer je najopširnija i svašta može u nju da se smesti.

Naslov...Ne znam ni sama....Samo mi je prošlo kroz glavu i rekoh sebi "Što da ne!"

Volela bih da imam bilo kakvu predstavu o tome kako bi sve ovo trebalo da izgleda ali nemam.

Ne znam ni zašto sam se odlučila da napravim blog...Iz više razloga, čini mi se...Konstantno mi se kroz glavu razvlače misli koje mi se čine zanimljivim a nikada ne stignem da ih zapišem...Smatram da su neke moje misli poptilično zanimljive i volela bih da ih podelim sa drugima, sa nekime ko me neće štedeti kritike.... I druga stvar, došla sam da testiram svoje umeće pisanja... Za sad mi ne ide loše, zar ne?  

Toliko od mene za sada.... Pozdravče! 

Za detelinu sa četiri lista se smatra da donosi sreću: pomoću nje se može otvoriti svaka brava, može se naći novac, imati sreća u lovu i uopšte. Ko bi našao četvorolisnu detelinu na Ivanjdan, razumeo bi i životinjski jezik.
Sreću donosi i detelina sa pet lista koja se nalazi tamo gde je vila pljunula, verovao je naš narod, a to se "dešava jednom u sto godina".
Jedna od poznatih legendi o ovoj biljci je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa četiri lista kad je napuštala raj. Ipak, mnogo pre nego što se pojavila priča o Adamu i Evi, Druidi (starokeltski sveštenici) u Engleskoj su verovali da detelina sa četiri lista ima magijska svojstva. Jedno od tih verovanja bilo je da svako ko pronađe detelinu sa četiri lista, dobija sposobnost da vidi zla bića, pa da tako može da ih izbegne.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• "Pospani voz za Harkov...."
• Distorzija misli
• "Ja sam bi pogrešan, kad sam ti stavio ruku na rame..."
• Kako je propao Rokenrol
• Iz "tube" :)
• Uvodna reč...

• Život je nekad siv, nekad žut... [6]
• Neki sumanuti trenuci... [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom