Leptiri na kiši

Skoro sam sedela sa dve jako dobre drugarice u kafiću i kao uvek razgovor nas je poneo u istom pravcu - veze i muško ženski odnosi...

Priča je krenula ovako: A i ja smo kritikovale V zašto se malo ne angažuje oko svog ljubavnog života, budući da dugo nije imala vezu...Ona nam na to odgovara kako ne zna više gde da traži i odavno je digla ruke...Izlasci su joj se smučili jer gde god da izađemo naleću joj šabani i smatra da u Beogradu više nema normalnog mesta za izlaske a da se ne svede na narodnu muziku i momke koji su plići od tiganja...Donekle tačno, složile smo se A i ja...ali se nismo predavale u nagovaranju...I naravno priča je još malo trajala i završila se na istom...Nameri da izađemo negde i da im nađemo momke...budući da ja imam dečka, dosta dugo, ja bih bila samo moralna podrška...

Nakon nekog vremena, tačnije pre nedelju dana, A i ja smo izašle na mesto na koje nam nikad ne bi palo na pamet da izađemo...

Bila je to svirka jednog manje poznatog benda, čiji su članovi dobri drugovi mog dečka. I tako se okupilo društvo iz njegove srednje škole i nas dve...

Mogu priznati da smo obe bile prilično uzbuđene...Ne znam ni ja tačno zašto...Možda jer dugo nismo izašle, a pogotovo ne zajedno...

Svi smo se našli na trgu i uputili se ka dotičnom "klubu"...

Nas dve, kao jedine dame, povele smo napred... Insert emotion

Dok smo tako izdvojene išle, ja sam iskoristila priliku da joj ukratko ispričam par zanimljivih informacija o momcima koji su se našli sa nama, a koje sam jako malo poznavala lično, više iz priče mog dečka...

Stigli smo u klub i na mestu ostale zabezeknute...Iako su nam očekivanja bila niska, nismo ni sanjale da su očekivanja trebala biti još niža..

Samo smo se pogledale i potrudile da počnemo da se zabavljamo...Ubrzo je došlo prvo pivo i posle njega nam više nije delovalo tako strašno...Nismo se napile (pa nismo klinke da nas jedno pivo obori s nogu ) jednostavno smo se opustile...Meni je bilo zanimljivo što likovi o kojima znam toliko priča šetaju rasuto po klubu...Osećaj je bio kao da vidim likove iz bajki koje sam volela kao mala...

Došlo je i drugo pivo kada smo nas dve skontale da muzika nije toliko loša, čak šta više bila je to ona vrsta muzike koju smo imale naviku da pustimo kod mene ili nje u sobi da uživamo...To su bili ti zvuci jugoslovenskog pop-roka osamdesetih...

Tada smo se definitivno opustile i po prvi put mi nije bilo bitno kako će moj dečko da reaguje na moje ludiranje, jer sam videla da se i on lepo provodi...Zaista se čini da smo svi imali osećaj kao da se nalazimo u SVOJOJ sobi punoj ljudi koje znaš, a i one koje ne znaš nije bilo tako teško upoznati...

Kad nas je pivo već dokrajčilo, pauzirale smo sa pijenjem, a nastavile sa đuskanjem i našle se u ekipici sa kojom je stajao moj dečko i skontale da svi slušaju šta jedan od njih priča...Bio je to Miloš koji recituje "Pismo Onjeginu"...Napamet! Nas dve smo se samo pogledale i konstatovale da ni jedna nije pročitala to delo, a kamoli ga znala napamet...Bila sam poprilično oduševljena, budući da su dotični momci išli u školu za koju bi svako mogao da pomisli, ja prva, da je za idijote! Ali grdno smo se svi prevarili, jer se svaki od tih momaka pokazao kao sve samo ne ako idijot...eto moj dečko prvi! Tri godine smo zajedno, a kao da smo se juče upoznali...No tu ću priču ostaviti za drugi put...

Nakon "Onjegina" opet smo se osamile i u priči sam skontala da se mojoj A pomalo sviđa drug mog dečka M...Šta ću sad???  On je super..Ja ga zaista obožavam, i to je jedini čovek iz te ekipe koga znam malo bolje...Ali, nikad mi nije išlo provodadžisanje, a ona je u fazonu da ne može prva da priđe dečku... S toga ja angažujem moju lepšu polovinu da malo "podgreje" svog druga...

I tako se nas dve vratimo pređašnjim aktivnostima - zujanju naokolo 

Usput su se pojavili i moji drugovi niotkuda i veselje je bilo u punom jeku!!!

Bile smo pripite obe, i to ne samo nas dve nego verovatno svaka osoba u okolini, ali hvala nebesima, ne dovoljno pijane jer se ja sad svega ovoga ne bih sećala...

U određenom trenutku smo se i nas dve razdvojile i ja sam ostala sa svojim drugovima, a nju sam ugledala u nekom levom kutu kako je u sred priče sa potencijalnim budućim dečkom...

Nakon nekog vremena, okrenula sam se da vidim šta se dešava sa A... I bila sam prijatno iznenađena onim što vidim! Potencijalni budući dečko je posustao pred njom i predao se 

Zavladalo je opšte zadovoljstvo među prisutnima...

I eto....Danas ćemo da "proslavimo" nedelju dana njihove veze....

Naravoučenije? Draga moja prijateljice V, sreću ćeš naći onda kada najmanje očekuješ, i tamo gde najmanje očekuješ...Uvek sam ti to govorila, ali nekako nikad nisi bila dovoljno ubeđena...

Pa, eto ti još jednog primera da ljubav procveta i u podrumu, tako je i bolje, jer se sjaj bolje vidi kad se ugasi svetlo! 

P.s. Rokenrol nije propao...krije se u podrumu, kao i sve ostalo što ima nekog značaja...Samo moramo biti jaki da emocije iznesemo na svetlost dana i da ne dozvolimo da Šund lobira.... 

Za detelinu sa četiri lista se smatra da donosi sreću: pomoću nje se može otvoriti svaka brava, može se naći novac, imati sreća u lovu i uopšte. Ko bi našao četvorolisnu detelinu na Ivanjdan, razumeo bi i životinjski jezik.
Sreću donosi i detelina sa pet lista koja se nalazi tamo gde je vila pljunula, verovao je naš narod, a to se "dešava jednom u sto godina".
Jedna od poznatih legendi o ovoj biljci je da je Eva ponela sa sobom detelinu sa četiri lista kad je napuštala raj. Ipak, mnogo pre nego što se pojavila priča o Adamu i Evi, Druidi (starokeltski sveštenici) u Engleskoj su verovali da detelina sa četiri lista ima magijska svojstva. Jedno od tih verovanja bilo je da svako ko pronađe detelinu sa četiri lista, dobija sposobnost da vidi zla bića, pa da tako može da ih izbegne.

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• "Pospani voz za Harkov...."
• Distorzija misli
• "Ja sam bi pogrešan, kad sam ti stavio ruku na rame..."
• Kako je propao Rokenrol
• Iz "tube" :)
• Uvodna reč...

• Život je nekad siv, nekad žut... [6]
• Neki sumanuti trenuci... [3]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom